Spavanje beba po mesecima i kompletan vodič za miran san

Spavanje bebe je večita enigma za roditelje. Koliko sna je potrebno bebama i kako se menja spavanje beba po mesecima? Zašto se bude i hoće li ikada prespavati celu noć?

Saznajte odgovore na ova, ali i mnoga druga pitanja koja će vam zasigurno pomoći da bolje razumete bebin san.

Značaj spavanja za bebe

U prvim godinama života, deca se intenzivno razvijaju u svim sferama: fizičkoj, psihičkoj, kognitivnoj i emocionalnoj. Iz tog razloga, u najmlađem uzrastu, san je od izuzetnog značaja za pravilan rast i razvoj. Kasnije tokom odrastanja njegova uloga je i dalje važna i odražava se pre svega na sposobnost učenja, pažnju, raspoloženje i ponašanje deteta, ali i imunitet.

Međutim, kada su u pitanju bebe, ponekada se čini da spavaju daleko manje nego što bismo očekivali. Upravo zato, da biste znali da li vaša beba spava kako treba, prikazaću vam koliko je sna potrebno bebi u različitim mesecima života.

Spavanje beba po mesecima

Verujem da je svima jasno da se potrebe za snom beba i dece razlikuju zavisno njihovog od uzrasta. U ovaj obrazac spavanja se ne uklapaju sva deca, ali to ne znači da će se to nužno odraziti loše na njihov rast i razvoj.

Koliko dugo bebe treba da spavaju?

Imajte u vidu da bebe kao i odrasli mogu imati različite potrebe za snom te može biti i većih odstupanja između beba sličnog uzrasta, odnosno, odstupanja od očekivanog vremena koje bebe treba da provedu spavajući.

Evo kako bi otprilike raspored spavanja trebao da izgleda u prvim mesecima života pa sve do predškolskog uzrasta.

Spavanje beba uzrasta 0-3 meseca

Dnevna potreba za snom beba ovog uzrasta se kreće između 14 i 20 sati dnevno, a od toga na noćni san otpada 4-5 sati. Broj dnevnih spavanja (odmora) je 3-5, a njihovo vreme trajanja varira od 30 minuta do 4 sata.

Imajte u vidu da novorođena beba ima najveće potrebe za snom, te najveći broj i trajanje dnevnih spavanja, ali i najkraći noćni san. Kako beba raste, tako se menjaju i njene potrebe za snom.

1. mesec

Tokom prvog meseca beba spavaju zaista puno. Budne su zapravo tokom obroka, presvlačenja i kupanja, a glavni stimulus za buđenje im je glad. Iz tog razloga, bebe na samom početku ne mogu da spoje više sati noćnog sna.

Bebe koje sisaju se bude na 2-3 sata, dok se bebe hranjene putem flašice bude na 3-4 sata.

Ukoliko se kojim slučajem u prvih mesec dana vaša beba ne budi redovno radi obroka, morate je vi probuditi i nahraniti. Naglašavam da ovo treba raditi samo tokom prvih mesec dana, jer u tom periodu beba ostvaruje značajan dobitak u telesnoj masi. Nakon ovog perioda u redu je pustiti bebu da spava i duže tokom noći.

Nije retkost da novorođene bebu zaspu tokom hranjenja. Ovo je naročito česta pojava kod beba koje sisaju. Sisanje zahteva veći napor i beba se tokom dojenja više umori. Mleko iz flašice lakše ističe te se beba s manje muke i brže nahrani.

2. mesec

Bebe tokom drugog meseca u suštini spavaju slično kao i u prvom, tek krajem drugog meseca počinju da smanjuju broj sati provedenih u snu. Međutim, taman kad ste pomislili kako sve ide glatko, onda kreću grčevi (kolike). Kod nekih beba grčevi mogu početi već polovinom prvog meseca. Ovo i te kako remeti san ne samo beba već i roditelja. Znajte da pomoć postoji, na raspolaganju su vam razne metode kojima možete pokušati da ublažite tegobe vaše bebe.

Ukoliko se vaša beba i dalje budi tokom noći radi obroka, trudite sa da je nahranite u miru i tišini, uz prigušeno svetlo, a najbolje u mraku ako to možete izvesti. Spremite unapred sve što vam je potrebno (za hranjenje i presvlačenje), sve u cilju kako se beba ne bi u potpunosti razbudila u sred noći.

3. mesec

Krajem trećeg meseca možda ćete primetiti uspostavljanje cirkadijalnog ritma kod vaše bebe.

Cirkadijalni ritam predstavlja ciklus budnosti i spavanja i on je uslovljen izlaganjem ljudskog organizma dnevnoj svetlosti, odnosno, produkcijom melatonina.

Melatonin je hormon koji se stvara u mozgu kada padne mrak i on je okidač za relaksaciju i pripremanje naših organskih funkcija za noćni san. Dok su bebe u maminom stomaku one su pod uticajem maminog melatonina, a kad se rode taj uticaj prestaje. Iz tog razloga novorođene bebe moraju da razviju sopstveni cirkadijalni ritam, što traje između 3-5 meseci. Ovaj period adaptacije može biti prilično naporan za roditelje, međutim, postoje razne metode kako da olakšate ovaj prelazni period i vama i bebi.

Od trećeg meseca se takođe menja i sam kvalitet sna bebe.

Evo kako.

Grubo rečeno, razlikujemo površno (aktivno) i duboko (mirno) spavanje. Novorođene bebe najviše vremena provode u površnoj fazi spavanja, koja se zove još i aktivna jer bebe tokom nje prave pokrete (trzaje rukama i nogama) ispuštaju zvukove, čak i nepravilnije dišu. Vremenom, kako se ukupno vreme spavanja skraćuje, tako se skraćuje i površna faza sna.

Spavanje beba uzrasta 4-11 meseci

Dnevna potreba za snom beba ovog uzrasta se kreće između 13 i 18 sati dnevno, a od toga na noćni san otpada 6-10 sati. Broj dnevnih spavanja (odmora) je 2-3, a njihovo vreme trajanja varira 1-2,5 sata.

U ovom periodu će se jasno formirati ritam spavanja i budnosti bebe. Od šestog meseca moći ćete da uočite periode tokom dana kada je beba potpuno budna i aktivna, kao i da beba spava u dužim intervalima tokom noći. Dalje kako meseci prolaze, broj i trajanje dnevnih spavanja se smanjuje, dužina spavanja tokom noći se produžava i do prvog rođendana beba bi trebalo da prespava noć bez buđenja, eventualno uz jedno buđenje.

Kada beba uspostavi ritam spavanja i budnosti, imaćete priliku da se prilagodite i formirate dnevni raspored prema njenim potrebama. Ovo za sobom povlači lakše uspavljivanje bebe, duže spavanje noću i konačno više odmora za roditelje.

Spavanje beba uzrasta 12-24 meseca

Dnevna potreba za snom beba ovog uzrasta se kreće između 11 i 15 sati dnevno, a od toga na noćni san otpada 9-11 sati. Broj dnevnih spavanja (odmora) je 1-2, a njihovo vreme trajanja varira 1-2 sata.

Kao i u uzrastu 4-11 meseci i dalje se nastavlja isti šablon. Ukupne potrebe za snom su nešto manje, ubrzo postaje dovoljno samo jedno dnevno spavanje i noćni san se dodatno produžava, a trebalo bi da protiče bez buđenja.

Period između prve i druge godine je period intenzivnog razvoja, pre svega u smislu prohodavanja i pojave prvih reči. Iz tog razloga, upijajućem umu malog deteta mora biti obezbeđena dovoljna količina odmora, da bi se sve to znanje usvojilo i razvoj bio neometen.

Spavanje dece uzrasta 3-5 godina

Dnevna potreba za snom dece ovog uzrasta se kreće između 10 i 13 sati dnevno, a od toga na noćni san otpada 9-10 sati. Broj dnevnih spavanja (odmora) je 1, a njihovo vreme trajanja varira 1-2 sata.

Ukupne dnevne potrebe kao i noćni san su slični kao i u uzrastu od 12-24 meseca. Što se tiče dnevnog spavanja, većini trogodišnjaka je potreban jedan dnevni odmor, dok većini petogodišnjaka nije.

Evo i tabelarnog prikaza:

Kako spavaju prevremeno rođene bebe?

Za prevremeno rođene bebe možemo slobodno reći da su super spavalice. Spavaju više od od terminskih beba, čak i do 22 sata dnevno, ali ne duže od 1-1,5 sat u kontinuitetu.

Zašto?

Njihov maleni želudac prosto ne može da primi veće količine mleka, a i zbog nezrelosti ove bebe prosto nemaju snage da se nahrane tj. da dovoljno dugo sisaju.

Postoji još jedna razlika u odnosu na terminske bebe, a odnosi se na kvalitet sna. Prevremeno rođene bebe još više vremena provode u površnoj fazi spavanja, a znatno manje u dubokom snu. To otprilike izgleda ovako: beba drema oko sat vremena, potom je pospana oko 20 minuta i tako u krug…Pospanost je dodatni razlog zašto je teško nahraniti prevremeno rođenu bebu.

Lako ćete zaključiti iz navedenog da će prevremeno rođenoj bebi trebati duže vremena da prvo izbaci noćni obrok, a potom i da prespava noć u kontinuitetu. Terminska beba će obično prespavati noć posle 6 meseci, a  prevremeno rođena uglavnom posle 8 meseci.

Dalje u tekstu ću vam izneti koje savete i metode možete primeniti da biste pomogli i sebi i bebi da pregurate period adaptacije tokom kojeg dolazi do uspostavljanja ritma spavanja i budnosti kod bebe.

Priprema bebe za spavanje

Kao pripremu za spavanje bebe pokušajte da uvedete određen ritual koji ćete sprovoditi svakodnevno. Bebe i mala deca su stvorenja koja vole rutinu i rasporede. Ovo je važno znati jer vam može u mnogome olakšati uspavljivanje, ali i pružiti miran, duži san vašoj bebi.

Evo nekoliko saveta o tome kako da prirpemite bebu za spavanje:

Kupanje bebe pre spavanja

Kupanje bebe može biti odličan uvod u vreme za spavanje. Savetujem vam da bebu kupate pre hranjenja i najmanje sat vremena pre spavanja.

Za kupanje je najbolje da koristite blage i prirodne preparate koji deluju umirujuće i opuštajuće na bebu. Idealno je da to bude kupka koja nema štetnih sastojaka koji mogu iritirati bebinu kožu i tako stvoriti nemir, kao što su sulfati, parabeni, ftalati, silikoni, boje i parfemi. Tako ja biram za svoju decu, a htela sam da omogućim i drugima izbor zdrave kozmetike. Tako je nastala Dr Pilar kupka i šampon, posebna biljna formula za kupanje beba, jedinstvena na našem tržištu. Deca je obožavaju, mame takođe. Možete je nabaviti klikom na ovaj link: doktorpilar.com/kupka-sampon-za-bebe-i-decu/

Nakon kupanja, ako beba ima suvlju kožu, upotrebite kremu ili mleko na prirodnoj bazi i uz kratku i blagu masažu namažite osetljiva područja na koži vaše bebe. Naravno da možete bebu da izmasirate i bez upotrebe kreme. Kada završite taj mali ritual nahranite svoju bebu, potom je možete maziti i pevati joj, i na kraju uspavati.

Na ovaj način osim što se beba navikava da je kupanje nešto što prethodi spavanju, ovo može biti i specijalno vreme koje delite sa bebom i tokom kojeg uspostavljate vezu i komunicirate s bebom.

Neki roditelji više vole da kupanje bebe obave ujutro, tada je beba obično življa, a roditelji odmorniji. Ako spadate u ovu kategoriju, ne brinite, postoji još mnogo trikova kako uspavati bebu.

Priprema prostorije i krevetića za spavanje bebe

Poželjno je da prostorija u kojoj beba spava bude provetrena pre spavanja. Potom treba obezbediti i prikladnu temperaturu za spavanje bebe koja ne treba da bude veća od 23 stepena Celzijusa.

Kada je beba okupana i spremna za hranjenje, prigušite svetlo u sobi, a kada je spremna za spavanje možete ga i ugasiti. Buku u kući svedite na minimum. Skrenuću vam samo pažnju da tokom dana ne treba da zamračujete prostoriju u kojoj beba spava, niti da se trudite da je maksimalno izolujute od buke jer ovo pomaže u uspostavljanju bebinog ritma spavanja i budnosti.  

Krevetić i posteljinu uvek pripremite pre uspavljivanja iz praktičnih razloga. Posteljina treba da bude čista, jastuk bebi nije potreban, a plišane igračke uklonite iz krevetića. S obzirom da bebu ne treba pretopljavati, dovoljan je samo jedan tanji pokrivač ili vreća za spavanje.

Imajte na umu da plišane igračke u krevetiću i previše posteljine koja je zgužvana i nezategnuta mogu dovesti do ugušenja bebe te zato sve što je višak u krevetiću uklonite.

Muzika za bebe za spavanje

Postoje neke određene melodije i zvuci koji mogu delovati umirujuće na bebu i pomoći joj da učvrsti san.

Prvi zvuci koji su zabavljali i umirivali bebu još dok je bila u stomaku, osim majčinog glasa, su otkucaji srca, zvukovi proticanja krvi i rada creva i zvukovi iz okoline. Ovo znači da je beba kad se rodi već naviknuta na izloženost raznim zvukovima, te će joj možda više prijati neki zvukovi “u pozadini” nego da bude u potpunoj tišini.

Kako obezbediti bebi ovu pozadinsku buku?

Verujem da vam je poznat izraz beli šum ili bela buka (white noise). Ako nije, evo objasniću. Beli šum predstavlja mešavinu zvukova različitih frekvencija i ponavljanja, čiji izvori mogu biti: kućni aparati, saobraćajna vozila, zvukovi prirode (zvuk talasa i kiše, cvrkut ptica, šuštanje lišća, žuborenje vode..). Ovaj zvuk najviše podseća na ujednačeno šuštanje ili brujanje i može delovati umirujuće na neke bebe, jer ih podseća na zvukove kojima su bile izložene još dok su bile u maminom stomaku.

Na tržištu se mogu naći generatori bele buke, tj. mašine koje ih proizvode, a koji imaju terapijsku namenu kod određenih stanja (poremećaji spavanja, stres, zujanje u ušima) i služe za neutralisanje neželjene pozadinske buke. Ukoliko ne želite da se izlažete dodatnom trošku, možete pokušati da upotrebite fen ili da preuzmete sa interneta snimke sa zvukovima bele buke. Takođe možete prosto da ostavite da se u drugoj sobi čuje TV, radio ili neki od kućnih aparata koji ne prave buku u pravom smislu reči, već više bruje ili zuje.

Pored belog šuma, postoje i blage, lagane melodije koje se puštaju u kraćim intervalima sa ponavljanjima. Najbolji primer za to su muzičke vrteške sa igračkama koje se pričvrste za krevetac iznad bebe. Takođe možete puštati bebi i klasične uspavanke ili joj pevušiti. Ove nežne melodije mogu da zaokupe bebinu pažnju, umire je, a često mogu i da je uspavaju.

Bebe u 5. mesecu trudnoće imaju već razvijeno čulo sluha i mogu da čuju kako mamin glas tako i druge zvukove iz okoline. Ako odaberete neku pesmicu koju ćete pevušiti svojoj bebi dok je još u stomaku, ili joj puštate neku melodiju svakodnevno, ona može postati sredstvo za umirivanje i uspavljivanje bebe nakon njenog rođenja.

Kako obući bebu za spavanje?

Oblačenje bebe za spavanje može biti još jedna stavka koja može omogućiti bolji san.

Već sam pomenula da bebe ne treba pretopljavati, kao i da je idealna temperatura prostorije za spavanje oko 23C. Za spavanje najbolje izabrati tanju ili deblju pamučnu pidžamu, sa ili bez pamučne bodi potkošulje, zavisno od vremenskih uslova. Važno je da odeća bude komotna, ali ne i prevelika, da se ne bi naborala oko i ispod bebe. Zatim je bebu dovoljno pokriti tanjim ili debljim pokrivačem ili je staviti u vreću za spavanje.

Vreće za spavanje za bebe

Vreće za spavanje su vrlo popularne, ali i praktične. Kada birate vreću ili džak za spavanje bebe kako ih neki još zovu, birajte one koje su od prirodnih materijala jer su to materijali koji “dišu”.

Što se tiče veličine, svakako da mora biti prilagođena telesnim proporcijama bebe. Idealno je da noge bebe sežu do 3/4 dužine vreće za spavanje ostavljujući donju četvrtinu slobodnom. Ovo pruža dovoljno komocije bebi bez mogućnosti da se otkrije, ali i bezbednost iznad svega.

Zašto kažem bezbednost?

Zato što ne treba nikad da kupujete vreću za spavanje koje i za samo jedan broj veća. U tom slučaju bebina glava može da se provuče kroz otvor za vrat i da se beba cela nađe unutar vreće uz rizik da se uguši. Neke modeli vreća za spavanje imaju dugmiće na bretelama koji omogućavaju prilagođavanje dužine kako beba raste.

Povijanje bebe za spavanje

Ukoliko ste pobornik povijanja bebe kao u porodilištu, pokrivač kojim ćete poviti bebu treba da bude tanji i mekan. Bebu treba poviti tako da to ne bude pretesno ni prelabavo, kao i da pri dnu pokrivača ostane dovoljno mesta da beba može da savija noge. Kako biste pravilno povili bebu, najbolje ja da zamolite patronažnu sestru koja će vas obilaziti nakon izlaska iz bolnice da vam to pokaže.

Povijanje bebe na ovaj način jeste jedan od trikova za bebin duži i mirniji san, pre svega za novorođenčad. Pitate se verovatno zašto? Smatra se da ovakvo povijanje može smanjiti buđenje bebe izazvano Moroovim refleksom. Moroov refleks jedan od primitivnih refleksa koji se izaziva glasnim zvukom ili izmicanjem podloge ispod bebe, a gubi se do 4. meseca života. Opisuje se kao širenje ruku u ramenima sa ispravljenim laktovima i otvorenim šakama, a potom savijanjem ruku u laktovima praćeno plačem bebe. Ovakva vrsta trzaja nastala u toku sna često može razbuditi bebu, te povijanje celog tela bebe smanjuje jačinu ovog trzaja i pokrete koji ga prate i na taj način smanjuje šanse da se beba probudi.

Tokom prvih mesec dana beba može većinu vremena provesti u celosti povijena, a od drugog meseca povijanje ograničite na popodnevno i noćno spavanje. Kad beba navrši 2 meseca, prestanite sa povijanjem jer će beba postati aktivnija i ne treba više ograničavati njenu pokretljivost, već je zapravo treba podsticati.

Kada staviti bebu da spava?

Verovali ili ne, beba koja je premorena će se teže uspavati i češće buditi. Iz tog razloga izbegavajte previše stimulacije i aktivnosti tokom dana i naučite da prepoznate kada je vaša beba spremna za spavanje.

Znaci da je beba spremna za spavanje:

• trljanje lica i očiju
• vučenje ušiju
• treptanje
• mrštenje
• zurenje u jednu tačku

Znaci da je beba premorena:

• razdražljivost (teškoće da se beba umiri)
• plakanje (uznemiren, vriskav plač)
• brzi, žustri pokreti nogicama i rukicama

Gore pobrojani su karakteristični znakovi kod većine beba, ali verovatno da svaka ima i neke sebi svojstvene znakove kojima vam daje do znanja da joj je potreban odmor. Na vama je da ih utvrdite i kada prepoznate ova dešavanja kod svoje bebe, vreme je za spavanje.

Važno je da uradite još dve stvari pre nego što stavite bebu na spavanje.

• Pod jedan: ukoliko je beba nedavno jela, sačekajte da podrigne. Ovo je naročito važno kad je beba u fazi grčeva.
• Pod dva: obavezno proverite da li je pelena suva i čista.

Rasterećen želudac i prazna pelena su osnovni uslovi za miran san bebe.

No, ovome bih dodala još nešto, a o tome se malo manje priča.

Naime, beba će lako zaspati ako je zadovoljna, no nekad stvari o kojima ne mislimo izazovu njen nemir. Jedna od takvih stvari je i kozmetika za bebe koja je često previše jaka za bebinu kožu, pa je isušuje, izaziva iritcija i svrab, stvara nervozu. Zato što sam se kroz svoj rad sa decom često susretala sa sličnim situacijama, pokušala sam da nađem rešenje.

Moje lično iskustvo pokazalo je da je to prava stvar, ali i iskustva mnogih drugih roditelja koji su konačno našli nešto što prija koži njihove bebe i ne stvara nervozu. O čemu se radi i kako to rešenje i vašoj bebi može doneti mirniji san, saznajte iz ličnih priča nekih od roditelja koja ćete naći na ovom linku: https://doktorpilar.com/dr-pilar-kupka-i-sampon-iskustva-korisnika/

Koji je bezbedan položaj bebe za spavanje?

Bezbednost je prva stvar koju treba da imate na umu kada je u pitanju položaj spavanja bebe i već pomenuta priprema krevetića za spavanje. Generalno, spavanje beba, a pogotovo novorođenčadi treba da bude pod stalnim nadzorom. Najkritičniji period je do navršenih 4-6 meseci, do kada beba otprilike stiče sposobnost samostalnog okretanja u krevetu i do kad je rizik od sindroma iznenadne smrti odojčeta najveći. O ovom sindromu ću malo kasnije.

Spavanja bebe na leđima

Zvanična preporuka Američke akademije za pedijatriju jeste da bebe do navršena 4 meseca treba da spavaju isključivo na leđima jer je to jedini bezbedan položaj za taj uzrast.

Ukoliko ste zabrinuti zbog čestog bljuckanja kod vaše bebe koje se ponekad može desiti i po uspavljivanju, možete nakratko staviti bebu na bok i za jedno 10-ak minuta je nežno pomeriti da zauzme položaj na leđima. Mada, po preporukama Američkog nacionalnog instituta za zdravlje ni ovo nije potrebno, jer bebe imaju reflekse uz čiju pomoć će iskašljati ili progutati povraćeni sadržaj čak i u snu.

Ukoliko vas brine da će beba imati ravnu glavu pozadi zbog spavanja na leđima možete joj sami nežnim pokretima menjati položaj glave dok spava, kao i položaj u krevetiću, naročito ako je krevetić smešten uz zid.

Spavanje bebe na stomaku i boku

Beba može da spava na boku i stomaku tek kad sama bude mogla da se dovede u taj položaj bez vaše pomoći. To se obično dešava posle navršena 4 meseca.

Spavanje bebe na boku pre tog uzrasta nosi izvesne rizike sa sobom. Posle mesec dana, kad beba malo ojača, može se iz bočnog položaja prevrnuti na stomak, ali opet, tad još nema dovoljno snage da se vrati u položaj na leđa. Dalje, spavanje bebe na boku nosi sa sobom i rizik od razvoja tortikolisa (krivi vrat), naročito ako beba više vremena provodi na jednoj strani. Takođe, ukoliko vam beba spava na boku može vas neprijatno iznenaditi Harlekinov fenomen ili Harlekinova promena boje kože. Ova promena boje kože u rozikastu do crvenkastu se uočava na donjoj polovini lica i tela, usled skupljanja krvi na strani tela na kojoj beba leži. Uzrok ovoj pojavi je nerazvijenost sistema cirkulacije. Traje nekoliko minuta i spontano prolazi, a bezazlena je i nestaje kako beba raste.

Spavanje bebe na stomaku pre navedenog uzrasta se nikako ne preporučuje. Najstrašnije što može da se desi jeste da se beba uguši. Njeni vratni mišići su slabi i lako može završiti sa licem nadole prema dušeku u pokušaju da okrene svoju glavicu. Takođe, spavanje na stomaku u najranijem uzrastu nosi sa sobom i rizik od nepravilnog razvoja kolena i stopala.

Spavanje bebe u kolicima i auto-sedištu

Nekada bebe lakše i brže utonu u san u kolicima i auto-sedištu. Ljuljuškanje i truckanje tokom vožnje pomaže bebi da lakše zaspi i čvršće spava, ali to nije razlog ni opravdanje da beba provede sve vreme spavanja u njima. Naprotiv, osim što ovo može biti štetno takođe može biti i opasno.

Duže spavanje bebe treba da se odvija na čvrstoj i ravnoj podlozi da bi se omogućio pravilan rast i razvoj bebe.

Ni kolica ni auto-sedište ne obezbeđuju te uslove zbog njihove konstrukcije jer su namenjeni za vožnju, a ne za spavanje bebe. Osim toga, polusedeći položaj za spavanje beba do 6 meseci starosti možete biti vrlo opasan. U tom položaju bebina glavica može lako klonuti napred što može dovesti do blokade disajnih puteva i ugušenja, a u najmlađem uzrastu vratni mišići su slabi i beba sama ne može promeniti položaj glave.

Najveći rizik predstavljaju predstavljaju auto-sedišta, ali i ljuljaške tj. njihalice za bebe, a najmanji kolica jer većina može da se namesti u ležeći i polusedeći položaj. Ukoliko beba zaspi van svog krevetića, potrudite se da je po pristizanju kući odmah prebacite u isti, a ukoliko ste u dužoj vožnji autom planirajte kraće pauze na svakih sat, sat i po vremena.

Spavanje sa bebom u krevetu

Kad je u pitanju spavanje sa bebom u krevetu, i ova preporuka kao i prethodne dolaze od Američke akademije za pedijatriju koja je jasno protiv toga da beba i roditelji dele isti krevet. Razlog je jasan: postoji značajan rizik od prignječenja i ugušenja bebe.

Nasuprot ovim preporukama spavanje sa bebom u krevetu je realnost mnogih roditelja. Roditelji često usled umora, lakšeg umirivanja bebe, kao i podoja u toku noći bebu prenesu u svoj krevet. I pored realne opasnosti, mnogi ističu navedeno kao prednosti, dodajući još i da deljenje kreveta sa bebom pomaže u sinhronizaciji spavanja i uspostavljanju povezanosti roditelja i bebe.

U svakom slučaju, moram naglasiti da beba ipak treba da spava u svom krevetiću, a ne sa roditeljima. Međutim, znajte da postoji neko srednje rešenje tj. da vam beba ipak bude dovoljno blizu, gotovo pored vas.

Uvek možete bebin krevetić ili kolevku pomeriti tako da bude odmah pored vašeg, i u svakom trenutku beba će vam biti na dohvat ruke.

Kako neki roditelji smatraju da će se svi bolje naspavati ako dele sobu s bebom, drugi opet misle suprotno tj. da je bolje da svako spava u svojoj sobi. Opet ću se pozvati na preporuke stručnjaka koji kažu da je poželjno da beba deli sa sobu sa roditeljima barem do prvog rođendana.

Sindrom iznenadne smrti odojčeta

Sindrom iznenadne smrti odojčeta (sudden infant death syndrome-SIDS) ili smrt u kolevci se najčešće događa u uzrastu između 2 i 6 meseci kod prethodno zdrave odojčadi, ali i one sa trenutno narušenim zdravstvenim stanjem ili prethodno postojećim oboljenjem. Ugroženija su muška odojčad i prevremeno rođena odojčad uopšte, a sama pojava je češća u zimskim mesecima. Uzrok smrti često ostaje nerazjašnjen, ali se pretpostavlja da postoji sadejstvo genetske predispozicije i spoljašnih faktora.

Ne bih mnogo detaljisala dalje jer je ovo jedna zasebna tema, već bih se samo osvrnula upravo na ove spoljašnje faktore, jer se na njih može uticati i tako sprečiti ovakav nemio događaj.

Preventivne mere za SIDS uključuju:

• spavanje bebe isključivo na leđima
• spavanje bebe na tvrđoj podlozi sa zategnutim čaršavom
• uklanjanje suvišne posteljine i plišanih igračaka iz krevetića
• izbegavanje pretopljavanja bebe i prostorije u kojoj spava
• spavanje u istoj prostoriji s roditeljima, ali u odvojenom krevetu
• izbegavanje pušenja u trudnoći i potom pored odojčeta
• upotreba cucle pri uspavljivanju bebe
• dojenje

Šta bebama remeti san?

Kada gledate bebu dok spokojno spava, pomislićete da ništa na ovom svetu ne može poremetiti takav spokojan san. Postoje dve situacije koje i te kako utiču na bebin san i to su noći kada imate utisak da ste spavali 3 puta po 5 minuta. Dobra vest je da obe možete da sprečite.

1. Previše stimulacije tokom dana

Bilo da ste bili u nekom većem društvu, na nekom bučnijem mestu, ili se beba prvi put susreće sa nekom situacijom, sve su to spoljašnje stimulacije koje mogu biti “previše” za malu bebu. Kasnije pred spavanje beba je razdražljiva i plačljiva, teško se uspava i često budi.

Zašto?

Malom mozgu koji je u razvoju i konstantno uči potrebno je vreme da isprocesuira mnoštvo nadražaja kojem izložen. Kada je ovih nadražaja previše dolazi do takoreći “preopterećenja sistema”. Na vama je da birate kako i gde ćete provesti vreme s bebom, ali imajte na umu da nisu baš sve situacije i prilike pogodne za malu bebu.

2. Previše aktivnosti tokom dana

Bebu ne treba previše forsirati aktivnostima. Vežbice, boravak na stomaku uz igračke i animaciju jeste zabavno i podsticajno za bebu u svakom smislu, ali je neophodno da bude u granicama normale. Ukoliko bebu dovedete do granice iscrpljenosti imaćete isti scenario kao i kod preterane stimulacije. Iz tog razloga naučite da prepoznate prve znake umora kod vaše bebe i stavite je na vreme na spavanje.

Vezano za isrcpljenost, moram pomenuti još grčeve kod beba i nicanje zuba koji i te kako mogu da remete san vaše bebe. Period grčeva obično prolazi do trećeg meseca, ali se može desiti da se nicanje zuba nadoveže  na njega pa imate utisak da ste u začaranom krugu koji traje čitavu večnost. Sve u svemu, najbitnije je da se dobro naoružate strpljenjem.

Nije na odmet da znate i za ovu pojavu, u slučaju da vaš mali savršeni spavač reši da u potpunosti izmeni svoj dosadašnji ritam spavanja!

Regresija sna kod beba 

Regresija sna kod beba je u stvari poremećaj spavanja koji karakterišu promene navika u spavanju i promene u kvalitetu sna. 

Javlja se između navršenog 4. i 12. meseca života, a uzroci ove pojave su razvojnog karaktera. Srećom, ovaj poremećaj spavanja kod beba je prolazan i traje od nekoliko dana do nekoliko nedelja.

Regresija spavanja kod beba je dosta čest poremećaj, a ukoliko zadesi vašu bebu relativno lako ćete ga prepoznati. Tipični znaci regresije spavanja su:

• noćna buđenja
• teškoće sa uspavljivanjem
• manji broj ili odbijanje dnevnog spavanja
• razdražljivost, uznemirenost, plačljivost

I za kraj, sumiraću vam ukratko nekoliko saveta koji će vam možda biti spasonosni kad je uspavljivanje bebe u pitanju:

Kako uspavati bebu?

Jedna od najvažnijih stavki za roditelje posle hranjenja i kupanja bebe jeste i uspavljivanje bebe.

Način uspavljivanja će se sasvim sigurno menjati zavisno od toga kako beba raste, ali dole pobrojano možete primeniti u svakoj fazi odrastanja:

1. Držite se dnevnog rasporeda
2. Izbegavajte previše stimulacije i aktivnosti tokom dana
3. Puštajte bebi melodije i zvuke koji deluju umirujuće
4. Pokušajte sa nekom od tehnika za uspavljivanje beba
5. Uverite se da je beba suva, sita i zadovoljna.
6. Napravite ritual pred spavanje. Recimo, nakon kupanja.

Ponoviću opet, važna je kupka koja umiruje kožu i neguje i nema štetne sastojke. To će pomoći da vaše dete mirnije utone u san, a i da vaša savest bude mirnija, jer ste bebi pružili najbolje. Dr Pilar kupka je moj izbor, ali i izbor sve većeg broja roditelja. Više o njoj saznajte klikom na sliku ispod:

Spavalice ili nespavalice, složićete se samnom da bebe nisu baš najpredvidljivija stvorenja. Isto tako, ni roditelji nisu uvek u potpunosti spremni na sve što roditeljstvo nosi sa sobom, pogotovo na periode nespavanja. Nije retkost da roditelji iscrpljeni i na ivici snaga traže pomoć lekara misleći da nešto nije u redu. Ali, tajna je samo jedna – vi ste sada roditelj, ceo vaš život, navike, sve se menja iz korena. Što pre prihvatite promenu, lakše ćete se prilagoditi i uživati u svemu što roditeljstvo nosi sa sobom. Možda čak i u nespavanju?!

Nespavanje jeste nezaobilazna faza roditeljstva, ali je zasigurno prolazna. Kao i svaka muka, i ova je lakša kad se podeli. Koliko god da je važan bebin san, važan je i roditeljski odmor.