fontanela kod beba

Fontanela kod beba – sve što treba da znate o njoj 

Autor: dr Pilar Svetlana
Ja sam dr Svetlana Pilar, specijalista pedijatrije. Osim iz oblasti pedijatrije, iza sebe imam i iskustvo rada iz oblasti opšte i urgentne medicine. Moja želja i cilj jesu da ponudim znanje svakome ko želi da nauči nešto više o porodičnom zdravlju i zdravom odrastanju.

Fontanela je “mekano mesto” na bebinoj glavi koje predstavlja misteriju za novopečene roditelje. Ima li razloga strah? Čitajte dalje i uverićete se da nema!

Jedinstvena odlika bebine lobanje jeste što je sačinjena iz više kostiju, a ne jedne kao kod odraslih. Ovo je razlog postojanja fontanela koje se nalaze između ovih kostiju koje naknadno srastaju.

Prisustvo fontanela je veoma važno za rast i razvoj bebinog mozga i ne treba da bude izvor stresa za roditelje jer ova “mekana mesta” nisu toliko osetljiva i ranjiva kao što to na prvi pogled deluje.

Ostanite sa mnom i saznajte ono što je zaista važno o fontanelama: kako da brinete o njima, kada se zatvaraju i u kojim situacijama imate razloga za brigu.  

Šta je fontanela kod beba?

Fontanela predstavlja jednu čvrstu, debelu membranu (opnu) sačinjenu od vezivnog tkiva koja se prostire tj. popunjava prostor između kostiju bebine lobanje.

 

pregled fontanela

 

Beba se rađa sa zapravo šest fontanela: prednja (velika), zadnja (mala) i dva para bočnih (sfenoidna i mastoidna). Razlog zašto su fontanele prisutne od rođenja je što kosti bebine lobanje nisu u potpunosti još srasle. Normalno su u ravni ili neznatno ispod ravni okolnih kostiju kada je beba mirna. Mogu da se napipaju prednja i zadnja fontanela, dok se bočne ne mogu napipati.

  • Prednja (velika) fontanela je najveća, nalazi se između čeone kosti i temenih kostiju i romboidnog je oblika. Njena veličina može značajno da varira od deteta do deteta, pri čemu se dužina stranice velike fontanele kreće najčešće 1-3 cm (gornja granica za novorođenčad bele rase je oko 3,5 cm, a novorođenčad crne rase je oko 4,5 cm). Često od lekara možete čuti i izraz da je “fontanela uloživa za jagodicu prsta” što je zapravo jedan normalan nalaz.
  • Zadnja (mala) fontanela se nalazi između temenih kostiju i potiljačne kosti i trouglastog je oblika. Njena veličina ne varira toliko i dužina stranice joj se kreće 0,25-1 cm (gornja granica je oko 1,5 cm).
  • Bočne fontanele (sfenoidna i mastoidna) su manjih dimenzija i nepravilnog oblika što ih čini nedostupnim pipanju. Sfenoidna fontanela se nalazi između čeone, klinaste, temene i slepoočne kosti. Mastoidna fontanela se nalazi između slepoočne, temene i potiljačne kosti.

Čemu služe fontanele kod beba?

Iako vam na prvi pogled deluje da je bebina glava nerazvijena zbog prisustva fontanela, verujte da je njihovo postojanje od izuzetnog značaja.

 

 

Ako se pitate zašto, evo i odgovora:

  • Porođaj – Zahvaljujući fontanelama, tokom porođaja kosti bebine lobanje mogu da se pomeraju, čak i preklapaju, omogućavajući tako relativno nesmetan prolazak bebine glave kroz porođajni kanal. Nakon porođaja sve se vraća na svoje mesto za oko 3-5 dana. Kada bebina glava ne bi bila tako “elastična”, porođaj prirodnim putem bi u najmanju ruku bio vrlo težak, a možda i nemoguć.
  • Rast i razvoj mozga – Prisustvo fontanela je uslov za normalan rast i razvoj mozga jer ako lobanja ne raste, neće rasti ni mozak. Matematika je vrlo prosta: rast obima glave je najbrži u prve tri godine života, dok masa mozga oko pete godine dostiže oko 90% mase mozga odrasle osobe.

Osim ove dve vrlo važne uloge, fontanele su korisne iz još jednog razloga. Vezivno tkivo od koga su sačinjene propušta ultrazvučne talase i pruža nam mogućnost za bezbolan i jednostavan ultrazvučni pregled bebinog mozga sve dok se fontanele ne zatvore.

Zatvaranje fontanele kod beba

Brojna su pitanja i nedoumice kod roditelja vezano za vreme zatvaranja fontanela. Kada se zatvara fontanela, šta je prerano, a šta prekasno, i šta ako se prerano ili prekasno zatvori fontanela…?

Potrudiću se da vam u narednim redovima sve razjasnim kako ne biste brinuli tu gde razloga za brigu nema. Idemo redom.

Kada se zatvara fontanela kod beba?

Vreme kada se zatvara fontanela je vrlo varijabilno, pre svega kad je u pitanju velika fontanela. Sve fontanele se zatvaraju u periodu od nekoliko meseci do nekoliko godina, međutim potpuno srastanje kostiju lobanje se dešava u drugoj deceniji života i završava sa periodom završetka rasta. Linije duž kojih su srasle kosti lobanje, odnosno, mesta nekadašnjih fontanela, se zovu suture (šavovi).

Važno je da znate da veličina fontanele na rođenju ne utiče na vreme njenog zatvaranja kao i da lobanja i mozak nastavljaju rastu i nakon zatvaranja fontanela, ali manjim intenzitetom.

Zatvaranje prednje fontanele se dešava u uzrastu 6-24 meseci.

Raspon je zaista velik, međutim kod većine dece se prednja fontanela zatvara posle 12 meseci, pri čemu je neki prosek oko 14. meseca. Ono što je interesantno jeste da u prva tri meseca života veličina velike fontanele može čak i da se poveća, a da zatim krene postepeno da se smanjuje.

Zatvaranje zadnje fontanele se dešava u uzrastu 1-2 meseca, relativno brzo posle rođenja.

Retko se desi da se beba rodi i sa zatvorenom zadnjom fontanelom što je takođe normalno.

Zatvaranje bočnih fontanela se dešava nešto kasnije po rođenju. Sfenoidna fontanela se zatvara otprilike u uzrastu od 6 meseci, dok se mastoidna fontanela zatvara u uzrastu 6-18 meseci.

Vreme zatvaranja fontanela kod beba je individualno i dozvoljena su blaga odstupanja, tako da nemojte paničiti ako se ono ne desi baš tačno u navedenom vremenskom intervalu. Vaš pedijatar će pažljivo pratiti fontanele kao i dinamiku rasta glave vaše bebe uz njeno sveukupno napredovanje što je deo rutinskih pregleda u prve dve godine života.

Rano zatvaranje fontanele kod beba

Prerano zatvaranje fontanela se dešava zbog preranog srastanja kostiju lobanje i to se naziva kraniosinostoza. Bebe se rađaju sa fontanelama manjim od uobičajenih dimenzija ili sa već gotovo zatvorenim fontanelama. Ovo je relativno redak poremećaj i njegova učestalost se kreće oko 1:2200. Najčešće ne srastu sve kosti istovremeno pa glava poprima nepravilan oblik, a kad sve kosti srastu istovremeno glava je pravilnog oblika samo značajno manja nego što je to normalno.

Ukoliko se pitate šta bio mogao biti uzrok pojave kraniosinostoza sigurno će vas iznenaditi da je on često nepoznat. Najčešće se iza ovog nepoznatog uzroka krije neka genetska mutacija što bi objasnilo zašto u nekim porodicama ima više slučajeva ovog poremećaja, i to su onda:

  • nesindromske kraniosinostoze, uglavnom se javljaju kod inače zdrave dece

Nasuprot njima postoje:

  • sindromske kraniosinostoze (Daunov sindrom, Apertov sindrom, Kruzonov sindrom, Fajferov sindrom…), javljaju se u sklopu retkih genetičkih sindroma i to su deca koja imaju čitav spektar zdravstvenih problema

Redak uzrok pojave kraniosinostoza jesu i:

  • hipertireoidizam i hiperparatireoidizam (pojačana funkcija štitaste i paraštitastih žlezda)

Određena stanja takođe nose sa sobom povećan rizik od pojave kraniosinostoza:

  • prevremeno rođenje
  • komplikacije u trudnoći i na porođaju koje smanjuju snabdevanje bebinog mozga kiseonikom
  • infekcije majke u trudnoći (infekcija citomegalovirusom, toksoplazmoza, rubela, varičela, infekcija zika virusom)
  • gestacijski dijabetes (šećerna bolest u trudnoći)
  • hipertireoidizam majke u trudnoći (pojačana funkcija štitaste žlezde)
  • pothranjenost majke u trudnoći
  • upotreba lekova u trudnoći (klomifen citrat)
  • konzumacija alkohola i narkotika u trudnoći
  • izloženost toksinima i zračenju u trudnoći

Da vas razveslim posle ovih malo sumornih nabrajanja – dobra vest je da se kraniosinostoze leče relativno jednostavno. Izuzetno je važno samo započeti ga na vreme jer u protivnom ostaju trajni deformiteti glave i lica i oštećenja mozga. Lečenje je najčešće hirurško ili u slučaju blažih deformiteta nošenje specijalne kacige.

Kasno zatvaranje fontanele kod beba

Kasno ili odloženo zatvaranje fontanela (prevelika fontanela za uzrast) je takođe moguće i ima razne uzroke u čijoj su osnovi određena oboljenja kod dece. Uprostiću podelu i navesti najčešće uzroke da bi vam bilo jasnije:

  • poremećaji u ishrani (pothranjenost, rahitis)
  • sindromi (Daunov sindrom, Bekvit-Vidmanov sindrom…)
  • nasledne bolesti (kongenitalni hipotireoidizam, ahondroplazija)
  • povišen intrakranijalni pritisak (bolesti koje uzrokuju povećan pritisak unutar lobanje)
  • infekcije (kongenitalna rubela i sifilis)
  • lekovi

Obećavam, samo kratko o još nekim razlozima za brigu kod fontanele, kao da ih već nema dovoljno! Važno je da znate i lako se zapamti.

Kad je fontanela razlog za brigu?

Postoji nekoliko situacija u kojima treba da reagujete i potražite lekarsku pomoć. Evo koje su.

 

fontanele na bebinoj glavi

Napeta ili ispupčena fontanela kod bebe

Kada je beba mirna, fontanele su normalno u ravni ili neznatno ispod ravni okolnih lobanjskih kostiju. U sitaciji kada vaša beba plače, kada se napinje dok kaki ili povraća ili čak i kad leži vodoravno, fontanela može da se malo ispupči i potom opusti kad se beba umiri i uspravi. Sve pobrojano je normalna pojava koja ne treba da vas zabrinjava.

Međutim, kada je fontanela u mirnom stanju napeta, tvrda, ispupčena vidno iznad ravni okolnih lobanjskih kostiju, treba da se obratite lekaru da se utvrdi uzrok zašto je to tako kod vaše bebe. Najčešći uzroci ove pojave su infekcije mozga i moždanih ovojnica kao i poremećaj protoka moždane tečnosti (likvora), kada dolazi do povećanja pritiska unutar lobanje. Ova stanja ne samo da zvuče ozbiljno, nego zaista jesu ozbiljna pretnja zdravlju vaše bebe.

Uvučena ili udubljena fontanela kod bebe

Uvučena, udubljena ili fontanela koja je vidno utonula ispod ravni okolnih lobanjskih kostiju je najčešće znak dehidracije kod beba. Dehidracija može nastati zbog nedovoljnog unosa ili preteranog gubitka tečnosti, a najčešće situacije u kojima se ovo dešava su: problemi sa dojenjem tj. hranjenjem na flašicu, proliv i/ili povraćanje, povišena temeperatura i pretopljavanje bebe. Uz uvučenu fontanelu, beba obično već i  slabije mokri, pospana je i mlitava.

Opet, kao i u slučaju ispupčene fontanele, neophodno je što pre javiti se lekaru jer je zdravlje vaše bebe ugroženo.

Pulsiranje fontanele kod bebe

Bilo da je beba mirna ili uznemirena, pulsiranje fontanele je normalna pojava i u ovom slučaju nemate razloga za brigu.

Zapravo, pulsacije koje vidite na bebinoj glavici se poklapaju sa otkucajima srca vaše bebe. Nekom ovo može biti simpatično, a neko bi rekao da je ovo možda malo zastrašujuće. Odlučite sami!

Kako brinuti o fontaneli i može li se ona povrediti?

Glavica vaše bebe zajedno sa otvorenim fontanelama ne zahteva nikakav poseban tretman ni negu. Podrazumeva se da sa bebom postupate nežno, te tako činite i sa njenom glavicom. Nežno je dodirujte, možete i slobodno preći prstima preko fontanele bez pritiskanja, uveravam vas da se ništa strašno neće dogoditi.

 

 

Ovo podrazumeva da bebu možete normalno da kupate, da joj perete kosu i da je nežno češljate. Isto tako nema razloga za strah ako bebi treba da odstranjujete temenjaču. Vremenom ćete se uvežbati, postaćete opušteniji i sigurniji sa vašom bebom. Kao i u svemu drugom u životu, praksa čini čuda!

Za kraj još jedna zanimljivost…

Kako fontanela utiče na oblik glave kod beba?

Oblik bebine glave se može menjati sve dok se fontanele ne zatvore i kosti lobanje ne srastu. Šta ovo znači u praksi?

Oblik bebine glavice najveće promene trpi tokom prve godine života i to u dve situacije konkretno

  • Porođaj – Dužina i težina porođaja, odnosno, koliko vremena je beba provela u porođajnom kanalu i koliki je pritisak bebina glavica trpela za vreme porođaja uticaće i te kako na oblik bebine glave neposredno po rođenju. Tako da se nemojte uplašiti ako vaša tek rođena beba ima donekle kupast oblik glave ili čak ako bebina glavica bude takoreći šiljata pri vrhu. Ovo je prolazno i već posle nekoliko dana ćete primetiti da se bebina glava polako zaobljava. Da ponovim što sam već na početku pomenula, upravo ovome i služe fontanele, da prilagođavanjem oblika bebine glavice olakšaju njen prolazak kroz porođajni kanal.
  • Boravak u određenom položaju – Na sam tok porođaja ne možete mnogo da utičete, ali u kom položaju će da  boravi vaša beba i koliko, to sigurno možete. Šta se dešava? Radi prevencije sindroma iznenadne smrti odojčeta, opšta preporuka je da bebe spavaju isključivo na leđima sve dok same ne mogu da zauzmu drugi položaj. Međutim, neretko se dešava da roditelji zaborave ili ne znaju da budna beba pod nadzorom može da se stavi na bok ili na stomačić. Ukoliko beba većinu vremena provodi ležeći na leđima njena glavica će poprimiti ne baš simpatičan, spljošten oblik. Ovo se zove “zaležena glava” ili stručno poziciona plagiocefalija, gde je zadnji deo bebine glavice asimetrično zaravnjen, a u ekstremnom slučaju deo potiljka i jedno uho su potisnuti napred uz pojavu izbočine na suprotnoj strani prednjeg dela glave te je i bebino čelo asimetrično.

Znam da ovo komplikovano zvuči, ali zamislite prosto da je bebina glava nekako asimetrična spreda i otpozadi. Srećom ovaj problem je u potpunosti rešiv ako se reaguje na vreme. Osim što ćete vašu bebu stavljati na bok i stomačić dok je budna, možete je nositi u rukama ili u marami, sve u cilju da bi se smanjio pritisak na bebin potiljak. Takođe, menjajte položaj tokom dojenja tj. hranjenja na flašicu i stimulišite bebu da okreće svoju glavu levo i desno koristeći igračke.

Ovoliko od mene za ovaj put, nadam se da će vam ovo što ste pročitali biti od koristi i da će vam olakšati početak vaše velike avanture zvane roditeljstvo. Zapamtite, svaki početak je težak, ali ubrzo ćete postati prave mame i tate specijalci!

Izvori:

https://my.clevelandclinic.org/health/articles/6000-craniosynostosis

https://www.mayoclinic.org/diseases-conditions/craniosynostosis/symptoms-causes/syc-20354513

https://www.cdc.gov/ncbddd/birthdefects/craniosynostosis.html

https://www.mayoclinic.org/diseases-conditions/microcephaly/symptoms-causes/syc-20375051

https://www.whattoexpect.com/first-year/ask-heidi/baby-soft-spot.aspx

https://www.verywellfamily.com/what-you-need-to-know-about-fontanelles-4175604

https://www.pregnancybirthbaby.org.au/about-the-fontanelle

https://www.sciencedirect.com/topics/medicine-and-dentistry/fontanel

https://www.ncbi.nlm.nih.gov/books/NBK542197/